Mrzim jutra. Mislim, mrzim radna jutra. Uvek ustajem sa par minuta zakašnjenja i uvek žurim i uvek kasnim. Uvek ujutru, nikada u drugo doba dana. Zapravo prezirem ružnu ljudsku naviku da kasne. I to smatram manjkom poštovanja prema onom ko te čeka. Ali za jutro to ne važi. I dušu bih prodala ponekad za dobar izgovor da ne odem na posao. Iz prostog, sebičnog razloga, jer želim da ostanem da spavam. Nema to puno veze sa rezonom. I tada sam sklona da obećam sve i svašta, samo da spavam. Mančesterski suicid, najčešće izgovorena rečenica ujutru, potpisujem. Žmureći kuvam čaj, kafu, tuširam se...Ali se nikada žmureći ne oblačim. I nikada nemam uveče spremnu kombinaciju.
Negde, na pola puta od kupatila do ormara počinju da se naziru oblici kombinacije. Kombinacije koja u velikoj meri obeleži dan. Jer nije isto da li su farmerice i baletanke ili farmerice i štikle. Potpuno drugi stav. Potpuno drugi osećaj. Potpuno novi plan za dan. Tek tako.
Čovek čini odeću živom, a ne odeća njega. Ali dosta puta su neke odluke pale ili propale baš zbog doze samopouzdanja koju sam imala/nemala u datom trenutku. A samopouzdanje i stav je u dooobroj meri zavisio od onoga što sam imala na sebi. Ponekad odevna kombinacija ne zavisi od povoda, sastanaka, dinamike poslovnog dana...Zavisi samo od tih par jutarnjih, po pravilu mrgodnih trenutaka koji najčešće izrode dobar miks komada iz mog ormara. Style is a state of mind, style is an attitude! Wright or wrong. Ali ga ja uvek imam :)
PS. Mada, kada malo bolje razmislim, ništa ne može da otkravi mrgodno jutro kao haljina na tufne. Imam ih više, crnu, crvenu, braon (sličnu onoj koju Julia Roberts nosi u Pretty Woman)...Danas je na rasporedu ona maslinasto zelena, kupljena u Grčkoj za par evrića. Polka dots, dve niske bisera, platforme...Povoda nema, ali ceo dan izgleda nekako elegantno, miriše na pedesete prošlog veka, valjda i zbog home made ratluka koji smo otkrile u jednoj bombondzijskoj radnji. Vintage is in air!
U pozadini se treba da se čuje: Doris Day
http://www.youtube.com/watch?v=AGJL5PX_2sw
Negde, na pola puta od kupatila do ormara počinju da se naziru oblici kombinacije. Kombinacije koja u velikoj meri obeleži dan. Jer nije isto da li su farmerice i baletanke ili farmerice i štikle. Potpuno drugi stav. Potpuno drugi osećaj. Potpuno novi plan za dan. Tek tako.
Čovek čini odeću živom, a ne odeća njega. Ali dosta puta su neke odluke pale ili propale baš zbog doze samopouzdanja koju sam imala/nemala u datom trenutku. A samopouzdanje i stav je u dooobroj meri zavisio od onoga što sam imala na sebi. Ponekad odevna kombinacija ne zavisi od povoda, sastanaka, dinamike poslovnog dana...Zavisi samo od tih par jutarnjih, po pravilu mrgodnih trenutaka koji najčešće izrode dobar miks komada iz mog ormara. Style is a state of mind, style is an attitude! Wright or wrong. Ali ga ja uvek imam :)
PS. Mada, kada malo bolje razmislim, ništa ne može da otkravi mrgodno jutro kao haljina na tufne. Imam ih više, crnu, crvenu, braon (sličnu onoj koju Julia Roberts nosi u Pretty Woman)...Danas je na rasporedu ona maslinasto zelena, kupljena u Grčkoj za par evrića. Polka dots, dve niske bisera, platforme...Povoda nema, ali ceo dan izgleda nekako elegantno, miriše na pedesete prošlog veka, valjda i zbog home made ratluka koji smo otkrile u jednoj bombondzijskoj radnji. Vintage is in air!
U pozadini se treba da se čuje: Doris Day
http://www.youtube.com/watch?v=AGJL5PX_2sw
